U Narodnom muzeju Toplice održana je promocija knjige “Hodočašće na Krf” autora Ljubomira Saramandića, kustosa “Srpske kuće” na Krfu, povodom obeležavanja 110 godina od golgote Srpske vojske kroz Albaniju i njenog dolaska na grčko ostrvo Krf. Ovaj događaj podsetio je na jedno od najtežih, ali i najznačajnijih poglavlja u istoriji srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata.
Knjiga “Hodočašće na Krf” ne donosi samo hronološki pregled činjenica o boravku srpske vojske na Krfu, već se pre svega bavi unutrašnjim stanjem duha srpskih vojnika, oficira i civila. Autor kroz detaljan i emotivan prikaz povezuje njihovu patnju sa ponovnim okupljanjem i oporavkom na Krfu, ali i sa snažnim savezništvom i pomoći grčkog naroda u tim sudbonosnim trenucima.
O vrednosti ove knjige govorio je i protojerej i profesor slavistike na državnom Kolumbus univerzitetu u Ohaju, dr Mateja Matejić, koji je zapisao da je knjiga mala po obimu, ali velika po svojoj nameni i postignuću. Iako u njoj nije ispričano sve o srpskoj golgoti i stradanju u Prvom svetskom ratu, rečeno je, kako navodi, sasvim dovoljno da nas podseti na dug zahvalnosti prema onima koji su stradali kako bi se izgradila otadžbina.
Predstavljajući knjigu prokupačkoj publici, uz fotografije i video-materijal, Ljubomir Saramandić je istakao da već 25 godina obavlja dužnost kustosa “Srpske kuće” na Krfu, koju je za to vreme posetilo oko pola miliona građana Srbije, ali i veliki broj stranih posetilaca. Kako je naveo, “Srpska kuća” važi za najbolje ocenjeni muzej u Grčkoj i predstavlja zdanje velike arhitektonske vrednosti, smešteno u samom centru grada Krfa. U njenom sastavu nalaze se muzej “Srbi na Krfu 1916–1918” i Počasni konzulat Republike Srbije.
Saramandić je naglasio da kroz razgovore sa posetiocima i na ovakvim susretima nastoji da približi istorijski trenutak boravka Srba na Krfu i da odgovori na pitanje zašto je važno doći na ovo ostrvo. Prema njegovim rečima, odlazak na Krf za Srbe nije običan turistički put, već svojevrsno hodočašće. Posebno je istakao da poslednjih godina Krf posećuje sve veći broj ljudi iz južne Srbije, koji često govore o snažnim emocijama koje ih obuzmu po dolasku na ostrvo.
Kako je objasnio, “Srpska kuća” predstavlja prvi čin tog hodočašća, dok je drugi ostrvo Vido, prostor ispred Mauzoleja i Plave grobnice. Upravo tamo, naročito kod mladih ljudi, kako je rekao, pokreću se duboki unutrašnji mehanizmi koje je teško probuditi na bilo kom drugom mestu. Saramandić je istakao i da mu je posebno drago što je svoje prvo javno obraćanje u godini velikog jubileja, 110 godina od Albanske golgote, imao upravo u Prokuplju.
Istorijski gledano, povlačenje srpske vojske i civila kroz Crnu Goru i Albaniju, od novembra 1915. do januara 1916. godine, ostalo je upamćeno kao Albanska golgota – tragičan marš kroz zimu, glad, bolesti i potpuni nedostatak osnovnih sredstava. Krf je tada postao “ostrvo spasa”, mesto oporavka iscrpljene vojske. Mnogi ranjenici i bolesnici lečeni su na ostrvu Vido, ali su brojni vojnici i tamo podlegli stradanjima, zbog čega je more oko ostrva zauvek nazvano Plava grobnica.
Knjigom “Hodočašće na Krf” Ljubomir Saramandić ovekovečio je slavnu srpsku generaciju iz perioda 1914–1918. godine, čije je herojstvo zauvek uzdiglo lik srpskog vojnika u nacionalnoj istoriji.
U umetničkom delu programa učestvovali su hor Muzičke škole “Kornelije Stanković” i prokupački glumac Nebojša Milenković Jumba, koji su dodatno upotpunili emotivnu atmosferu ove večeri sećanja.
