Akademski plenum oglasio se saopštenjem povodom ekonomskog stanja u Srbiji, u kojem ukazuje da je, i pored toga što se godišnja inflacija krajem 2025. godine kretala oko 3 odsto i bila u okviru ciljanog raspona Narodne banke Srbije, njen efekat na životni standard građana znatno izraženiji nego u zemljama evrozone, gde je inflacija iznosila oko 2 odsto.
Kako se navodi u saopštenju, poseban problem predstavlja činjenica da najbrže rastu cene osnovnih životnih troškova – hrane, energenata i komunalnih usluga – koje u najvećoj meri opterećuju kućne budžete. Akademski plenum podseća da je tokom 2025. godine cena električne energije, zajedno sa troškovima prenosa i distribucije, povećana za 6,6 odsto, dok su za 2026. godinu najavljena nova poskupljenja.
U saopštenju se ističe da rast cene struje ne utiče samo na račune koje građani plaćaju Elektroprivredi Srbije, već i na ukupne troškove proizvodnje, što se dalje odražava na poskupljenje osnovnih prehrambenih proizvoda, prevoza i različitih usluga. Zbog toga, kako navode, sve je prisutniji osećaj među građanima da rade više, a da im životni standard stagnira ili se pogoršava.
Akademski plenum navodi da taj osećaj nije subjektivan, već predstavlja posledicu ekonomske politike koja, iako formalno drži inflaciju pod kontrolom, ne sprečava rast cena onih proizvoda koji čine osnovu potrošnje većine domaćinstava. Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, za osam meseci 2025. godine beli hleb je poskupeo za 5,7 odsto, juneće meso bez kostiju za 16,7 odsto, svinjsko meso za 16,4 odsto, ulje za 8,4 odsto, dok je cena mlečne čokolade porasla za 17,7 odsto, što je znatno iznad ukupne stope inflacije.
U zaključku saopštenja, Akademski plenum izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pada životnog standarda građana tokom 2025. godine, uz procenu da će se slabljenje kupovne moći nastaviti i u 2026. godini, budući da rast zarada ne prati rast cena osnovnih životnih namirnica. Zbog toga upućuju poziv predsedniku Republike Srbije da raspiše vanredne parlamentarne izbore, kako bi se, kako navode, promenom ekonomske politike zaustavilo dalje siromašenje građana i unapredio njihov životni standard.
Jel ovaj plenum ustvari algoritam neke strane sluzbe koja cirkularno salje pisma u vise zemalja ili je ovo neka NVO koja ima jednog zaposljenog koji je placen da pise ovakve neistine?