Gde nestade reč?
Nekada je bila svetinja, a danas – jeftina roba na pijaci politike. Nekada su naši stari za datu reč ginuli, na njoj gradili poverenje, zakletve, pa i same temelje države. Danas je reč postala prazna fraza na konferenciji za štampu, obećanje koje traje do sledećeg glasanja, ili parola kojom se manipuliše narod.
Nije li Miloš Obilić položio život za reč koju je dao svome narodu, da će osvetlati obraz na Kosovu?
Nije li vojvoda Begović pao držeći datu reč i zakletvu?
Nije li Dragutinova vojska za reč branila Beograd i na bedemima ostavila svoje kosti?
Na reči je stajao i opstajao temelj ove zemlje, a ne na laži i prevari.
A šta mi danas vidimo? Vlast koja laže kao da diše. Reč više ne znači ništa – obećavaju fabrike koje nikada neće niknuti, puteve koji nikada neće biti završeni, pravdu koja nikada neće stići. Umesto da stoje iza svojih reči, današnji političari gaze ih bez trunke srama, a zauzvrat traže od naroda poslušnost i tišinu.
I narod, umoran od poniženja, ćuti i trpi. A svaka pogažena reč vodi nas sve dublje u poniženje. Naši preci bi rekli: “Bruka ostaje doveka”. Danas bruka nije samo pojedinca, već čitavog sistema koji se zasniva na laži, prevari i kupovini ljudskih duša.
Laž je postala valuta, a istina neprijatelj. Obraz je postao smetnja, a poslušnost vrlina. I zato nam zemlja klizi iz ruku. Nema pravde, nema zakona, nema poverenja – jer nema reči.
Ako reč izgubi vrednost, narod gubi dušu. A bez duše nema ni slobode, ni budućnosti.
Zato je borba za reč – borba za narod. Onaj ko traži istinu, ko drži do obraza, već je opasan za ovu vlast, jer ona opstaje samo na laži.
Na nama je izbor: da li ćemo nastaviti da ćutimo i gutamo laži, ili ćemo ponovo stati iza svoje reči, kao što su stajali naši preci – spremni da je brane i životom.
Jer kada narod vrati snagu reči, nijedna vlast zasnovana na laži neće opstati.
