Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici 9. avgusta proslavljaju Svetog Pantelejmona, u narodu poznatog i kao Sveti Pantelija.
Rođen je u Nikomidiji, od majke hrišćanke Evule i oca neznabošca Evstorgija. Kao mladić, izučio je lekarsku veštinu, a sveštenik Ermolaj uveo ga je u veru Hristovu i krstio. Jedno od njegovih prvih čuda bilo je isceljenje slepog čoveka, kojeg su drugi lekari lečili bez uspeha – i to imenom Hristovim, nakon čega ga je krstio.
Iz zavisti, tadašnji lekari ga optuže kao hrišćanina. Pred cara Maksimijana slobodno je posvedočio veru i na očigled prisutnih iscelio čoveka od dugotrajne bolesti, privukavši mnoge veri. Zbog toga je bio izložen surovim mukama, ali mu se Gospod više puta javljao i čudesno ga spasavao. Na kraju je osuđen na smrt. Pre nego što je pogubljen, molio se Bogu, a kada je završio molitvu, sam je pozvao dželata da izvrši presudu.
Njegove mošti postale su čudotvorne i isceliteljske. Prema predanju, pogubljen je pod maslinom koja je nakon toga procvetala i rodila. Njegovo ime znači “svemilostivi”, a u pravoslavlju se posebno priziva u molitvama za bolesne, pri vodoosvećenju i jeleosvećenju. Najpoznatiji hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj Gori.
Narodno verovanje kaže da je Sveti Pantelija brat Svetog Ilije. Smatra se da je današnji dan povoljan za započinjanje poslova i putovanja, jer će ih svetitelj blagosloviti. U malom broju domova u Srbiji slavi se kao krsna slava, a postoji i običaj da se ljudi koji tog dana u crkvi sretnu sa slavskim kolačem međusobno izljube i čestitaju, verujući da su u rodu.
Sveti Pantelija spada u takozvane “ognjene svece” zajedno sa Svetim Ilijom i Ognjenom Marijom. Zato se danas ne radi u polju, naročito oko žita. Stara izreka kaže:
„Gromom bije gromovnik Ilija, vatrom pali Ognjena Marija, potpiruje Sveti Pantelija.“
