Spasovdan, poznat i kao Vaznesenje Hristovo, jedan je od najznačajnijih hrišćanskih praznika i obeležava se četrdeset dana nakon Vaskrsa.
Prema hrišćanskom verovanju, tog dana Gospod Isus Hristos se poslednji put javio svojim učenicima, blagoslovio ih i uzneo se na nebo, čime je završio svoje delo spasenja.
U trenutku uznesenja, Hristos im je uputio reči:
„Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen.”
Takođe im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da ostanu u Jerusalimu do silaska Svetog Duha, kako bi bili osnaženi za misiju propovedanja Jevanđelja. Odatle i naziv Spasovdan – dan spasenja.
Verski značaj i svetinje posvećene prazniku
Spasovdan je posvećen brojnim hramovima i manastirima širom Srbije, među kojima su: Manastir Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Dobrovodica, Manastir Ravanica. Pored toga, mnogi gradovi praznuju Spasovdan kao svoju krsnu slavu, među kojima su Beograd, Banjaluka, Istočno Novo Sarajevo, Nevesinje i Čačak.
Spasovdan – slava Beograda
Beograd slavi Spasovdan kao gradsku slavu još od 1403. godine, kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio prestonicom Srbije. Tada je ovaj verski praznik uzet i kao simbol duhovnog i političkog uzdizanja grada.
Nakon Drugog svetskog rata, litije na Spasovdan su zabranjene – poslednja je održana 1947. godine, kada su, prema zapisu u letopisu Vaznesenske crkve, litiju kamenovali pripadnici SKOJ-a. Tek 1993. godine, posle 46 godina, litija je obnovljena i od tada se redovno održava kroz centar grada, završavajući se u porti Vaznesenske crkve, koja je prvobitno građena za vojsku (1863–1866), a potom postala parohijska crkva.
Narodni običaji i verovanja
Mnogi običaji vezani za Spasovdan potiču iz predhrišćanskih vremena, kada je božanstvo Spas imalo ulogu zaštitnika useva i spasioca od vremenskih nepogoda, posebno grada i groma. Verovalo se da Spas u ruci drži klas žita, kao simbol plodnosti i zaštite.
Narod je upućivao molitvu: “Sveti Spase – spasi duše naše!”
Običaji su nalagali da se pre Spasovdana ne pije mleko od Nove godine, da se na dan praznika muškarci ne briju, žene ne umivaju, a deca ne kupaju, da ne treba spavati preko dana, kako bi se izbegla pospanost tokom cele godine. U Beogradu je do 1930-ih postojao i običaj da žene prenoće na grobovima svojih pokojnika, verujući da se tada javljaju njihovi duhovi.
Obeležavanje praznika Spasovdan se tradicionalno obeležava liturgijom i litijom, nakon čega se domaćini okupljaju sa gostima za slavsku trpezu, u znaku zahvalnosti, molitve i zajedništva.
