Od ponosa do zapuštenosti: Umire li Arheo park Pločnik?

Trava do struka, urušeni krovovi, nakrivljene drvene konstrukcije i staze zarasle u korov – ovako danas izgleda Arheo park Pločnik, nekadašnji ponos južne Srbije i jedno od najznačajnijih nalazišta mlađeg neolita u ovom delu Evrope. Turista nema, tabli nema, vodiča nema. Samo tišina, zaborav i sporopadajuće nasleđe.

Fotografije s lica mesta svedoče o potpunoj zapuštenosti – rekonstruisane kuće od blata, pruća i trske, koje su nekada bile edukativni eksponati, danas izgledaju kao autentične ruševine iz neolita, kao da ih decenijama niko nije ni obišao.

oglas

Arheo park Pločnik sad

1 od 9

Pločnik je jedno od najvažnijih neolitskih nalazišta u Evropi, istražuje se još od 1927. godine. Pronađeni su brojni predmeti: antropomorfne i zoomorfne figurine, posude od pečene zemlje, alatke od kamena i kosti, amuleti, tegovi – ali ono što ga izdvaja jeste više od pedeset bakarnih predmeta. Ovi nalazi i indicije o preradi rude bakra ukazuju na to da se u Pločniku odvijala jedna od najranijih metalurških aktivnosti u istoriji čovečanstva.

Na prostoru nalazišta izgrađene su replike kuća iz neolita, identične onima kakve su tada građene – od prirodnih materijala, bez modernih sredstava. U njima su se nekada organizovali edukativni programi, radionice topljenja rude i pravljenja hleba, predavanja i manifestacije poput Neolitske naučne žurke. Arheo park su posećivali ljudi iz cele Srbije, ali i iz inostranstva.

Arheo park Pločnik nekad

1 od 9

Danas – sve to ne postoji. Objekti su ruinirani, park je pust, a nema ni znaka da je nekada bio deo bilo kakve kulturne aktivnosti. Ni lokalne vlasti, ni institucije koje su nekad stale iza ovog projekta više ne pokazuju interesovanje.

Julka Kuzmanović Cvetković, arheolog u penziji i idejni tvorac Arheo parka, podelila je svoje razočaranje:

– Bila sam u Pločniku pre neki dan, žalosnim povodom. Umrla je moja draga Lila, žena u čijoj je kući boravila arheološka ekipa sedamdesetih godina prošlog veka. Tužno. Jednako tužno kao i umiranje Arheo parka u koji je uloženo mnogo nade, energije i dobre volje.

Počeli smo s proleća 2009. sa željom da oživimo neolit. Ja sam imala ideju, Milan Radovanović je radio projekat, direktor AD”Planinka”je ponudio saradnju i za nekoliko meseci je niklo pet kuća. Kasnije smo mi iz Muzeja Toplice uređivali, organizovali topljenje rude, pečenje hleba; uz pomoć prijatelja pravili  Neolitsku naučnu žurku, predavanja… Bilo je to mesto gde su i mladi i stari rado dolazili. Bilo je gostiju iz okoline ali i sa drugih kontinenata.

Sad je sve urušeno, propada. Zašto?! Ne znam. A moglo je bolje… samo su se sklopile nesrećne okolnosti, zafalilo para, neke druge stvari su bile prioritet.

Ja sam u penziji, od 2019. i ne mogu sebi da oprostim što ranije nisam odnegovala naslednika. A kad bi se stvorili uslovi, rado bih pomogla, ako me se neko seti…, rekla je Kuzmanović Cvetković.

Obratili smo se Narodnom muzeju Toplice u potrazi za odgovorom – zašto je park zapušten i postoje li planovi za njegovu obnovu? Odgovor smo dobili od direktorice Muzeja, Ljiljane Krasić:

– Narodni muzej Toplice se do pre par godina starao o neolitskom naselju Pločnik, dok je bilo u vlasništvu Železnice Srbije sa kojima smo imali Ugovor o zakupu i redovno plaćali zakupninu. Odlukom Vlade Republike Srbije 2022. godine parcele na kojima se nalaze kućice i objekat su prenešene na Grad Prokuplje. Do danas nije prenešeno na muzej, tako da nismo u mogućnosti da bilo šta uradimo po tom pitanju. Nemamo mogućnost za apliciranjem kod resornog ministarstva za obnovu arheo parka zato što nismo vlasnici niti nam je dato pravo korišćenja. Grad planira projekat za 2026. godinu, i kada bude gotovo idejno rešenje javnost će biti obaveštena o tome, navela je Krasić.

I ostaje gorko pitanje – kako je moguće da je lokalitet bio održavan dok je bio pod zakupom, a sada, kada je u vlasništvu lokalne samouprave, propada?

Pločnik je mogao biti edukativni centar za učenike, mesto kulturnih manifestacija i važna stanica kulturnog turizma juga Srbije. Na kratko je to i bio. Danas se nalazi u stanju raspadanja koje obesmišljava sve prethodne napore i ponižava ideju o očuvanju kulturnog nasleđa.

Pločnik je opomena. I pitanje: možemo li sebi priuštiti da ovako zaboravljamo ono najvrednije što imamo?

Ovaj tekst je nastao u saradnji portala Prokuplje press i portala Toplica info