Ad
Predsednik Opštine Žitorađa Ivan Stanojević jutros je uhapšen u okviru akcije borbe protiv korupcije.
Zajedno sa njim je uhapšeno još nekoliko visokih opštinskih funkcionera.
Oni su osumnjičeni za zloupotrebe kojima je ošteen budžet Opštine Žitorađa.
Pretresi na više lokacija su u toku.
Uskoro opširnije.
Duže će u zatvoru da se zadrže oni što će biti privedeni zbog bacanja jaja nego ovi iz teksta…
Mile ovi izađoše za jajca ne sekiraj se, to je prekršajno delo. a pljačka je Milo krivično delo!
Kad počnu sudije da rade po zakonu, lopovi koje ti braniš, biće gde treba, a ti im idi u posetu!
Ako nisi i ti saučesnik?
A sramota je samo da ti se ime spomene, a ne da te privedu!
Gde ti je obraz Mile?
Interesantno razmišljanje imaš Mile, Milence!
Kako bi ti to sudio i kakvu državu ti podržavaš, neverovatno?
Ti bi Mile da ležiš i za pare i za jajca isto, ili si više za jaja, nego za krađu?
Stvarno je veći kriminal kad dobiješ dva jaja u glavu, nego kad otmeš dva miliončeta u džep?
Ti bi to uveo u legalni biznis?
Uopšte me ne čudi što protesti idu sve kilavije, kada njihovi zagovornici imaju ovaku logiku i rezonovanje.
Elem, da “objasnim, da bi narod razumeo”, što kaže jedan čovek:
Ne kažem ja da je gađanje jajima nešto za šta bi trebalo da se leži robija (baš naprotiv), niti branim ove što nam pojedoše trinaest godina života i obogatiše se abnormalno, već vidim iz iskustva iz ranijih slučajeva, hapšenja u “borbi protiv korupcije” su kao sportski ribolov: uhvatiš, poljubiš, slikaš, pa pustiš (recimo, Vesić). A oni mučenici koje privode i ‘apse na protestima zaglave neverovatno dugo u pritvoru i dobijaju velike kazne. I naravno da to nije u redu, da ne treba tako, i da bi neko trebalo zbog toga da odgovara. I to je poenta (poenta znači poruka, suština, srž, ako vam je i to teško da ukapirate) mog komentara.
Na žalost, utihnjuje i ovaj protest. Studenti neće da ih politika “isprlja”, hoće žurku i zezanje, i mogli bi ovako još koliko hoćeš. A mogu li profesori, prosvetari, advokati, svi ostali koji im pružaju podršku? Naravno da ne mogu da žive dugo bez plate (što je oprezno započeto prošlog meseca, pa kada nije bilo nikakve ozbiljne reakcije, sada su cepnuli do daske). Zato se, opet na žalost, osipa podrška, egzistencija ljudi je u pitanju, a ne vidi se odlučnost i ideja šta dalje.
Ali dobro, šta nas briga, kad ljudi ne mogu dalje i vrate se u normalan režim rada (škole, puno trajanje časova, npr), reći ćemo da su se prodali, da su postali Ćaci i da su izdali “ideju”, ili šta već… A mi ćemo biciklima u Strazbur, dok ovaj ne ostvari pravdu i smeni sam sebe, ali apolitično. Vrlo naivno.