Obeležena godišnjica Topličkog ustanka

Ad

Uz najveće državne i vojne počasti, u Prokuplju je danas obeležena 108. godišnjica Topličkog ustanka, a tim povodom je u centru grada održana svečana ceremonija. Na spomenik Topličanima, palim u Prvom svetskom ratu, vence zahvalnosti i poštovanja, položile su delegacije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, delegacije Vojske Srbije, predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Topličkog upravnog okruga, predstavnici Grada Prokuplja, kao i brojna boračka udruženja i organizacije.

Pred spomenikom Topličkim junacima, pre početka zvaničnog dela ceremonije, sveštenstvo crkve Sveti Prokopije, služilo je parastos junacima Topličkog ustanka i palim Topličanima u ratovima 1912.-1918. godine.

– Danas stojimo pred spomenikom topličkih ustanika i junaka Velikog rata, da bi odali počast i da bi se kao njihovi potomci zakleli, da ćemo slediti put ka slobodi i večnoj ljubavi prema otadžbini. Ti ustanici, kao i njihovi preci i potomci, nijednom okupatoru nisu dozvolili da Srbiju stave na stub srama. Sve generacije Topličana i cele Srbije su osetile pošast ratnih stradanja, ali su svi do jednog bili primer, u koji  njihova pokolenja i svi narodi, željni slobode i pravde, mogu gledati, kao u svetionik pravdoljubivosti i slobode, rekao je na obeležavanju godišnjice Topličkog ustanka većnik Grada Prokuplja Ivan Petrović.

On je dodao, da danas, kada obeležava 108. godišnjicu Topličkog ustanka, Prokuplje gleda u istorijski papir, na kome su krvlju ispisana imena 3000 stradalih, a to su pre svega mladići, koji su odbili mobilizaciju u redove bugarske vojske, imena majki, sestara i nejači, koji su zverski ubijani, kako bi se zatrlo srpsko slovo, ime, i pesma, koja se uvek peva slobodi, ljutim vojničkim ranama i životima uzidanim u temelje srpskog nacionalnog identiteta.

Na ceremoniji obeležavanja 108. godišnjice Topličkog ustanka, okupljenim građanima u Prokuplju, obratio se i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i član Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, Zoran Antić.

– Toplica je veoma često u istoriji imala prilike da se odaziva na poziv otadžbine, da se uključi u borbu za zaštitu slobode. Junački narod Toplice se uvek na te pozive odazivao spremno i u velikom broju i tako je bilo u svim ratovima, od Balkanskih, preko Prvog i Drugog svetskog rata, do ratova devedesetih. Ako je neko odraz herojstva i čojstva, onda su to svakako pripadnici Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“, poznatijeg kao Gvozdeni puk, koji je u oktobru 1912. imao odziv za mobilizaciju od preko 100 odsto. Godine 1917. svet saznaje da u Srbiji postoji oblast Toplica, Jablaniaca i Pusta reka i da tamo živi hrabar, nepokoran narod koji ne da svoja prezimena, ne da svoj jezik i ne da sinove u bugarsku vojsku. I to baš u vreme kada ustanka protiv najvećih vojnih sila tog vremena nije bilo nigde u evropskim državama. Toplički ustanak jeste simbol srpskog junaštva, bio je to jedini ustanak na teritoriji koju su okupirale centralne sile u Prvom svetskom ratu. Trajao je od 26. februara do 25. marta 1917. godine, a važno je napomenuti da su i žene u njemu imale veliko učešće, rekao je državni sekretar Antić.

Govoreći o Topličkom ustanku, on je dodao da sa posebnim uvažavanjem i važnošću, pominje jednog od najvećih junaka Dimitrija Begovića, zbog svoje hrabrosti i žrtve koju je podneo zarad oslobođenja naroda u Toplici 1917. godine.

– Bugari su odlučili da ga ucene životima njegove porodice, ultimatumom, da preda svoju četu ili će mu pobiti porodicu. On je izabrao oficirsku čast i slobodu svoga naroda odgovorivši ,,ubili ste na hiljade porodica, ubićete i moju, jer se ja nikada neću predati, srpski oficir se ne predaje“. Razjareni Begovićevim držanjem koje je uticalo na podizanje poljuljanog morala srpskog naroda, Bugari postupaju zverski. Nakon što su njegovoj ženi koja je bila u sedmom mesecu trudnoće rasporili stomak, izvlače muško dete i nabijaju ga na bajonet, ubacili su u oganj nju i sve četvoro njihove dece, da bi živi izgoreli. U užasu nečovečnog umiranja deca su se grčevito splela oko majke da ih poslesmrti nisu mogli više razdvojiti pa su ih sve morali sahraniti u istu raku u selu Gajtan. I danas u podnožju Radana stoji spomen obeležje poznato kao Begovića grob, koji deci Topličkog i Jablaničkog okruga daje lekcije o čojstvu i junaštvu zaboravljenog heroja. Takav je ovaj kraj bio i u Drugom svetskom ratu i 1999. godine, dok smo se odupirali NATO agresiji, jer ovde živi hrabar i nepokolebljiv narod, koji se ne boji ni jačih, ni brojnijih od sebe. Toplica, Jablanica i Pusta Reka, dale su u svim ovim ratovima najviše svojih sinova i kćeri, istakao je Antić.

– Danas zagledani u veličinu naših predaka i njihovih dela, u obavezi smo da se i mi uključimo u borbu za Srbiju. Samo danas, imamo pred nama nove borbe, borbu za ekonomski razvoj, borbu protiv bele kuge, borbu za što bolje obrazovanje i kulturni preobražaj, borbu za zaštitu socijalno ugroženih, borbu za očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda širom Balkana. I ove borbe, su jednako važne, kao i one koje su naši ponosni preci, vodili tokom istorije i obavezuju nas, da se okupimo, ujedinimo, složimo i izborimo se, da Srbija bude zemlja moćna i jaka, moderna, sa jakom vojskom i odlučnim narodom. Danas se borba vodi ćirilicom, znanjem, slobodom, kulturnim prosperitetom, ekonomskim napretkom i boljitkom svih građana. Srbija mora da bude zemlja koja je slobodna, samostalna u odlučivanju i dovoljno snažna, da sama određuje pravac svoje budućnosti, zaključio je državni sekretar  u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i član vladinog Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, Zoran Antić u Prokuplju.

U programu obeležavanja ovog važnog i značajnog istorijskog datuma, učestvovali su i članovi hora crkve „Svetog Prokopija“ i izveli državnu himnu Republike Srbije i muzičke numere „Oj Srbijo“ i „Igrale se delije“. Pesmu Oskara Daviča govorio je mladi recitator Vukašin Lekić, dok je dramski monolog o Kosti Vojinoviću, kazivao dramski umetnik Srđan Siđa Živković.

Izvor: sajt Grada Prokuplja