Nekoliko dana posle oslobođenja Kuršumlije ustanici su oslobodili i Prokuplje. Pre samog napada na Prokuplje, u selu Donjoj Trnavi, održan je Ratni savet na kome je utvrđen plan napada i raspored ustaničkih snaga za napad na Prokuplje.
Pošto je postojala opasnost da prilikom napada na bugarske snage u Prokuplju, njima bude upućeno pojačanje iz Niša, najpre je obezbeđen taj pravac. Tako što je poslat jedan vod ustanika da kontroliše most kod Mramora i komunikaciju Niš -Prokuplje preko Debelog brda. Kolika je važnost pridavana ovom pravcu vidi se i po tome što je u rasporedu snaga za napad na Prokuplje, za komandno mesto određen istočni prilaz Prokuplju, mada je bilo logičnije da komandno mesto bude na zapadnom prilazu grada. Prema planu napada napad bi se izveo iz više pravaca: sa severne strane, iz reona sela Bumbureka i prokupačkih vinograda, napad je imala da izvrši glavnina Jastrebačkog odreda pod komandom Milivoja Virijevića; sa zapadne strane dve kolone: jedna pod komandom Spasoja Milenkovića iz pravca kuršumlijski drum, a druga, ustanici iz čete Proke Miljkovića i Arse Stakića (ova je grupa raspoređena od puta kod sela Ćukovca do Bulutskog kamena i Hisara); iz jugoistočnog pravca Dobrička grupa pod komandom Radisava Tošića i Svetozara Cvetkovića, Prokupačka grupa pod komandom Dušana Petrovića, Beriljsko-lukomirska četa pod komandom Alekse Andrića; sa južne strane Garićska grupa, pod komandom Save Đorđevića – Čolaka i desetina Đorđa Perunovića, koja je još imala zadatak da kontroliše most na Toplici i niški drum preko Mramora.
Komandu nad svim jedinicama planiranim za napad na Bugare u Prokuplju imao je rezervni poručnik Vladimir Trebeljevac.
Plan za napad na Prokuplje bio je tipično četnički, kordonski. Jedan od nedostataka ovakvog plana je taj što nije planirana nikakva rezerva.
Napad je izvršen u jutarnjim časovima 2. marta 1917. godine. Tačno u planirano vreme, u 5. sati, truba je dala znak za pokret svih jedinica. Plan za napad je realizovan do tančina i bez prisustva Pećanca i Vojinovića. Jer, kako je poznato, oni će u Prokuplje stići tek kada su borbe za oslobođenje grada ušle u završnu fazu.
Dolazak Vojinovića i Pećanca u Prokuplje samo je ubrzao konačnu predaju vojnika koji su se bili povukli u zgradu načelstva.
U borbama za oslobođenje Prokuplja 2. marta gubici su sledeći: na srpskoj strani poginula su 2, a ranjena 4 četnika, a poginule su i 2 žene. Bugari su imali 12 poginulih, 6 ranjenih i 847 zarobljenih starešina i vojnika.
Izvor: Knjiga “Toplica kroz vekove”, Petko Marjanović
