Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas slave Preobraženje Gospodnje.
Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika i jedan od dvanaest velikih Gospodnjih praznika. Slavi se 6. avgusta po starom kalendaru. Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke. Pošto je praznik uvek u vreme Velikogospojinskog posta, na taj praznik je također propisan post. Počeci bogoslužbenog praznovanja ovog praznika vezani su za period od 6.-8. veka i Omilije Svetih Otaca na ovaj svetli praznik. Već u 8. veku praznik je proslavljan na celom hrišćanskom istoku.
Narodna verovanja
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.
Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: “Preobraženje je, preobražava se i gora i voda”. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan se ne radi, takođe, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe. Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi. Crkveni vašari s narodnim veseljem održavaju se širom Srbije.
Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.
