Dvojica mladih ljudi iz Prokuplja su rešili da se vrate korenima i da kroz epsku poeziju podsete mlade generacije na tradiciju i stare običaje.
Radi se o pesniku Nikoli Đorđeviću i guslaru Milošu Gaševiću.
Nikola se pre nekoliko godina zainteresovao za epsku poeziju, počeo je da piše pesme i postao je jedan od najmlađih pesnika epske poezije.
– Epika je kraljica poezije, epska pesma je živa istorija. Kao epski pesnik, osećam potrebu i dužnost da kroz stihove opišem istoriju svog kraja, koja je itekako bogata. Toplica je gnezdo junaka i značajnih istorijskih događaja, za srpstvo i pravoslavlje. Tako je i nastala pesma “Sveti Velikomučenik Prokopije”. On je simbol i zaštitnik našeg grada, Prokuplja, koji je stradao mučeničkom smrću, za veru Hristovu. Stihovima u osmercu, kroz 28 strofa, opisao sam žitije Svetog Velikomučenika Prokopija, izjavio je za naš portal Nikola.
On je ovu pesmu objavio na svom fejsbuk profilu, gde je pročitao Miloš Gašević i poželeo je da otpeva pesmu uz gusle.
– Nakon objavljivana pesme na fejsbuku, Miloš Gašević se ponudio da stihove otpeva uz gusle, što sam ja sa radošću prihvatio. Miloš već duže vreme prati moj rad, kao i ja njegov. Pesmu je izneo na brilijantan i maestralan način. Neizmerno mi je drago što Prokuplje ima jednog takvog guslara, kakav je Miloš. To je ponos Toplice i Prokuplja. Nadam se da ćemo u budućnosti osejati seme epike u Topličkom kraju. Da će se našim primerom sve više mladih ljudi zainteresovati za gusle i epsku poeziju, dodao je Nikola.
Miloš nam je potvrdio da mu se pesma dopala čim ju je pročitao, i da je ponudio Nikoli da je otpeva.
-Na fejsbuku sam naišao na objavu mog prijatelja, pesnika, Nikole Đorđevića povodom praznika Svetog Prokopija, zaštitnika našeg grada. Dok sam čitao stihove u osmercu, u kojima se poetično iznosi žitije ovog slavnog mučenika, nisam mogao da odolim, a da ne ponudim autoru da otpevam uz gusle njegove stihove. Nikolin pesnički dar je blago u današnje vreme nekvalitetnih i kulturno osiromašenih tekstova; njegove pesme imaju jasnu i nepokolebljivu ritmiku i metriku, izuzetno su pevljive i “nose” pevača u visine guslarskih melizama. Ne znam da li je veća majstorija tekst pesme ili guslarevo umeće iznošenja istih, ali ono što mogu uočiti kod Nikolinih stihova jeste da oni vuku pevača u nove melodije kakve samo majstorski stihovi zahtevaju. Zaista sam ponosan na svog zemljaka, i sve ovo što izjavljujem nije pristrasno, već potpuno objektivno stanovište, što potvrđuju i mišljenja velikih savremenih epskih pesnika Mrkoja Lukovića, Slavka Peroševića i drugih, rekao nam je Miloš.
Nadamo se da će Nikola i Miloš nastaviti da neguju srpsku tradiciju i epsku pesmu, kao i da će se zbog njih još mladih ljudi zainteresovati za epsku poeziju i gusle.
Autor pesme: Nikola Đorđević
-SVETI VELIKOMUČENIK PROKOPIJE-
-SLAVA GRADA PROKUPLJA-
Pravoslavno zvono ječi
Bož’ja ljubav s’ neba sija
Vjerni narod hramu ide
U čast svetog Prokopija
Litijom se na ulice
Sveto znamenje pronosi
Po velikom mučeniku
Grad Prokuplje ime nosi
Hrišćanskoga svetitelja
Proslavljaju Prokupčani
Iz rajskoga naselja ih
Od nedaća i zla brani
Prokopije kad’ se rodi
Dobi ime Neanije
Od rođenja naučen je
Da Hrišćanin bit’ ne smije
Ko’ vojvoda u službi je
Cara Dioklecijana
Koji b’ješe neprijatelj
Pravoslavlja i Hrišćana
Poslao je Neanija
Da Hrišćane sve progoni
Zarad vlasti car je bio
Sluga vragu i sotoni
Neanije na tom putu
Viđe snagu zemljotresa
Puče munja i ukaza
Jaku silu sa nebesa:
“Neanije, kamo ideš?
I na koga to ustaješ?
Priliku ti evo dajem
Da se istinski pokaješ.”
Progovori Neanije:
“Ne mogu te prepoznati
Ko si, i odakle zboriš?
Želio bih i to znati”
Niotkuda u vazduhu
Krst veliki ukaza se
Kao da je od kristala,
Neanije pokaja se
“Ja sam Isus, sin Božiji
Što nedužne ljude štiti
A ti ovim svetim krstom
Svako zlo ćeš pob’jediti”
I od tada Neanije
Nije više što je bio
Krst što viđe, tu je odma’
Isti takav napravio
Tad’ sa svojom vojskom krenu
Protiv ljutih Agarjana
Što su htjeli da očiste
Jerusalim od Hrišćana
Ko’ pobjednik majci reče
Hrišćanstvo mi dušu grije
I odma’ ga izvedoše
Pred porotu i sudije
Skide pojas i mač oštri
Te ih baci pred sudiju
Reče: “Ja sam Hristov vojnik”
Presudiše Neaniju
Nakon strašnog mučenja je
U tamnicu bačen lednu
Gdje se opet Hristos javi
I pruži mu ruku čednu
Prekrsti ga i reče mu:
“Nisi više Neanije
Sad’ ti drugo ime dajem
Krštavam te Prokopije”
Jednog dana na prozoru
Pojavi se dvan’est žena
I pred sudom svaka od njih
Biće mučno pogubljena
“Mi sluškinje Hristove smo
Došle da nas učiš vjeri”
Šaputaše Prokopiju
Dok ih ugrabiše zvjeri
Pogubiše svaku od njih
Dokle ide to poganstvo
I majka je Prokopija
Sveto primila Hrišćanstvo
Među ovih dnan’est žena
Ona bješe trinaesta
Ali muka Prokopija
Još uvijek tu ne presta
Kada svetog Prokopija
Staviše na gubilište
On podiže ruke obe
I od Boga milost ište
Za sve bedne i nevoljne
Za bolesne i za gladne
Da im Gospod pripomogne
I milost im svoju dadne
Naročito pomoli se
Za Hrišćansku crkvu svetu
Da uzraste i rasprostre
Pravoslavlje u svijetu
I s’ neba mu bi javljeno
Molitva je uslišena
Tad’ mu glavu mučeničku
Posjekoše sa ramena
Pogubljenje ovo pamti
Palestinska Kesarija
Kao zublja luča plamti
Ime svetog Prokopija
Ode svome Hristu Bogu
Da sa njime vječno živi
A svaki se pravoslavac
Njegovome djelu divi
Prokopije strada časno
Osmog jula trista-treće
Ka plavetnim daljinama
Ode putem vječne sreće.
