Malo je ljudi u svetu koju su o Srbiji i Srbima pisali i govorili iskreno, od srca, kao što je to činio Arčibald Rajs. Još je manje onih koji su svoje naučno znanje posvetili jednom narodu u trenucima kada je preživljavao najteži period u svojoj istoriji.
Nemac po poreklu, a državljanin Švajcarske, profesor kriminologije na Lozanskom univerzitetu, kada je otpočeo Prvi svetski rat, pošto zbog bolesti nije mogao da bude vojnik, odlučio je da svoje znanje iskoristi i pomogne saveznicima, pre svih Francuzima, jer je Francusku izuzetno voleo. Kada se u Srbiji saznalo da Rajs nudi svoje usluge, pozvan je da dođe. Dr Rajs se rado odazvao ovom pozivu jer ga je na to obavezivalo i prijateljstvo sa predsednikom srpske Vlade, Nikolom Pašićem. Došao je u Srbiju da bi se na licu mesta uverio sa zlodelima srpskog okupatora. Verovatno tada nije ni slutio da će mu Srbija postati druga domovina.
U Nišu je Rajs od srpske Vlade postavljen za zvaničnog predstavnika i neutralnog islednika srpskog Kralja i Vlade. Misiju koju je obavio na prostoru Srbije, obavio je stručno i iskreno. Prizori na koje je nailazio, a koje su počinili okupatori, naterali su ga da zavoli mali srpski narod i počeo je da se predstavlja kao dobrovoljac srpske vojske. No, to mu nije smetalo da istinu o stanju u Srbiji objektivno prikaže svetu. U cilju da ta istina bude potpuna obišao je Šumadiju, Mačvu, Beograd i južnu Srbiju. Prizori na koje je tom prilikom nailazio neće moći dr Rajs nikada da zaboravi. I u vreme kada nije boravio u Srbiji mislio je na mali srpski narod. Sakupljao je za njega finansijsku pomoć u Francuskoj i Švajcarskoj. Još za vreme boravka u Francuskoj, podstaknut stravičnim prizorima iz Srbije, izjavio je: “Pred zločinima nema moguće neutralnosti”.
Nastojao je da preko štampe i kontakata obavesti svetsku javnost o stanju u Srbiji. A izdejstvovao je i humanitarnu pomoć od saveznika za Srbiju. Na njegov apel stiže i medicinsko osoblje u Srbiju. Kada se ponovo vraća u proleće 1915. godine u Srbiju, kao švajcarski dobrovoljac uključuje se u srpsku vojsku.
Da istinu o Srbiji i Srbima prikaže svetu, Rajsa nije sprečilo ni to što ga se porodica odrekla. Ništa ga nije moglo sprečiti u tome da započetu misiju završi do kraja. Zato se povlači sa srpskom vojskom preko Kosova i Albanije. Na ovom putu on je svedok stradanja, ali i izdržljivosti jednog malog naroda. Sa srpskom vojskom se prebacuje i na Solunski front. Kada je Solunski front uspostavljen sredinom 1916. godine, Rajs obilazi položaje, starešine, vojnike i komandante. Odlazio je i do regenta Aleksandra. Sa svima je bio prijatelj i drug. Često se izlagao opasnostima, ali neprijateljsko “zrno” kao da nije htelo čoveka koji je na licu mesta ispisivao istoriju jednog naroda. Radovao se svim uspesima i pobedama srpske i savezničke vojske.
Nakon proboja Solunskog fronta, sredinom septembra 1918. godine, sa Moravskom divizijom, sa junacima Drugog gvozdenog puka, kojima se do tada tokiko puta divio, kreće u progon neprijatelja. Na tom putu, za vreme kraćih predaha, obilazio je mesta u kojima su Bugari učinili zverstva za vreme okupacije, u Topličkom ustanku, anketirao stanovništvo i beležio sva zverstva. Svratio je u Surdulicu “srpsku kasapnicu”, u Leskovac, Niš, a stigao je i do Prokuplja. Svoju misiju nastavio je i sve do Beograda. Znao je srpski narod ko je dr Arčibald Rajs. Zato je svuda bio drag gost.
Kada se Prvi svetski rat završio, napravio je Rajs kompletan izveštaj o zločinima nad srpskim narodom. Na Mirovnoj konferenciji u Ženevi član je srpske delegacije.
Zavolevši Srbe i Srbiju, odlučio je da u njoj ostane do kraja života. Da je on bio pravi prijatelj Srba, potvrđuje i to što, kada se rat završio, kao građanin Srbije mogao je da uvidi i druge osobine ovog naroda. Napisao je oporuku “Čujte Srbi” u kojoj navodi sve mane i vrline srpskog naroda, srpskog režima i ukazuje na to šta je potrebno srpskom narodu. On, kao istinski prijatelj, mogao je to da napiše, mada mnogima, naročito iz tadašnjeg vladajućeg režima, nije odgovaralo.
Koliko je on voleo srpski narod, potvrđuje i to da je njegova želja da mu se posle smrti izvadi srce, stavi u mermernu urnu i prebaci na čuvenu kotu 2525, na samom vrhu Kajmakčalana, u kapeli ratnika.
Istinskog prijatelja, dr Arčibalda Rajsa, srpski narod nikada neće zaboraviti.
Dr Arčibaldu Rajsu, pored niza odlikovanja za života, posle smrti su podignuta spomen obeležja koja će večno svedočiti da je čovek pravde, prava i istine bio sa srpskim narodom kada mu je bilo najteže.
Izvor: Knjiga “Toplica kroz vekove”, Petko Marjanović
