Povlačenje srpske vojske iz Srbije teško je palo onima koji su ostali na milost i nemilost okupatora.
Patriotski i slobodarski duh Topličana nije im dozvoljavao da drugačije misle, već da je okupacija privremena stvar. Nikada ih nije napustala snaga da će se srpska vojska vratiti.
Niko nije verovao da će ta okupacija trajati tri godine.
Istražujući ponašanje pokorenog stanovništva za vreme Prvog svetskog rata poznati istoričar, profesor dr Andrej Mitrović je u delu “Srbija u Prvom svetskom ratu” zapisao: “Najveći deo stanovništva je okupaciju primio ćutke, ali sa negodovanjem. Narod se povukao u sebe, primirio, ali ne i smirio. Duboko u sebi, bez mogućnosti da to javno saopšti, narod je gajio nadu u skoro oslobođenje. Verovao je u svoju vojsku na Solunskom frontu i u saveznike. Masovno je sakrivao oružje, što je stvaralo perspektivu da se ono jednoga dana i upotrebi.
Samo mala grupa izdajnika prihvatila je kolaboraciju sa okupatorom. Kao i u svakom ratu, kao i u svakom narodu, tako i u ovom bilo je izdajnika i kolaboracionista.”
Motivi saradnje sa okupatorom bili su različiti. Neki su to činili iz političkih razloga jer im nije odgovarala dinastija Karađorđevića koja je bila na vlasti. Drugi, iz ličnih razloga, da bi sačuvali bogatsvo. A treći, da bi došli do bogatstva. Svi su oni otpadnici svog naroda i ubrzo će ih stići zaslužena kazna. O njima je pisao u Dnevniku Kosta Pećanac koji navodi da se u mnogim selima sa takvima obračunao.
Treću grupu stanovništva činili su oni koji se nisu mirili sa okupacijom. Takvih je svakim danom bilo sve više. Opredelivši se za otpor okupatoru, uzimaju oružje i odlaze u šume, stvaraju manje ili veće družine i uvek kada im se pruži mogućnost obračunavaju se sa okupatorom, ali i sa izdajicama svoga naroda.
U Toplici i Jablanici među prvima su se odmetnuli u šume zaostale starešine i vojnici koji se nisu povukli sa srpskom vojskom. Za njima je bugarski okupator organizovao poteru.
Broj protivnika okupaciji se stalno povećavao. Da su oni bili spremni za borbu većih razmera potvrđuje i to da kada su u Toplicu stigli Pećanac i Vojinović, ustanici su ih odmah dočekali i prihvatili za svoje vođe. Koliko je njihovo strpljenje bilo na izmaku potvrđuje i to da su oni ti koji su podigli ustanak.
Izvor: Knjiga “Toplica kroz vekove”, Petko Marjanović
Navikli na bezaniju. Karadjordje pobegao 1813 i ostavio ljude na nemilost pa 1817 hteo sa Heterijom da dize budu,da se gine i Milos ga sklonio. Ubio oca ili ocuha i brata. Onda 1914 Petar i Aca beze i 3 godine ostavljaju nejac da strada,kao da ne potpisu kapitulaciju iako de facto kapitulirali 1915. 1918 otimaju Crnu Goru, od ujaka Kralja Nikole, ubijaju Apisa jer smetnja stvaranju SHS, brata Djordja proglasava ludim, i stvarara SHS i 1929 uvodi diktaturu. 1941 bezi mu i sin sa blagom ali za srecu dolazi Tito i je da mu povratak. Pećanca salju i on izdaje Kostu Vojinovića a 1941saradjuje sa okupatorom. Posle Toplickog ustanka Bugari pale redom, ubijaju 50.000 ljudi. Sve zbog Drugog Balkanskog rata, jer smo izigrali dogovor oko podele Makedonije i Bitolja,kralj bio drčan,ima dokumentarac RTS na you tube od 8 epizoda iz 1990 te. Znaci oni su grobari Srbije. Milunki Savic, Tito dao penziju i stan, postovao princa Djordja, ovi nafatirali Kralj Aca i Rade Pasic i Bugarin Nikola Pasic
Jedan od mojih pradedova poginuo na Solunskom frontu,brat mog pradede, moj deda sluzio u Gvozdenom puku vojsku 1934 i kad 9.9.1934 Kralj Aleksandar otkrivao spomenik u Centru PK, sto mu bila poslednja zvanicna poseta ,bio postrojen. Kad izbio drugi svetski rat, deda se priklonio komunistima. Kad ga moja majka pitala, zasto si izdao kralja, rekao joj je da nije jer kralj pobegao, a narod od 1914 do 1941 nije imao za leba, u nadnici dobijali saku zita,spavali u stali,tukli decu u skoli,terali da klece na kukuruzu, da rade uciteljima njivu, zensku decu nisu slali na skolovanje,nisu imale zene pravo glasa, vojnike staresine tukli,kaze ljuljne ti sljagu,ispsuje i tretirali kao stoku,popovi bili ko Bogovi,ko sad, i on otisao u partizane jer hteo pravednije i bolje drustvo. I dobio je. Odskolovao decu, dosla elektrifikacija,skole,bolnice,put, industrijalizacija.
Bugari su mom pradedi 3 put palili kucu,bezao u sumu,jedva se spasio sakrio u starom deblu,navukao grane, krali Singerice masine za sivenje,to im bio fetis i simbol “bogatstva”, Silovali, vodili u logore, strasne stvari su radili. Za ovu mrznju su zaslizni Rusi stvaranjem Sanstefanske velike Bugarske dali im podstek, i Kralj Regent Aleksandar kad izigrao dogorr oko podele Makedonije u Prvom Balkanskom pa izbio drugi Balkanski rat. Spor oko Bitolja . Mi smo im pomogli u par bitaka pa kralj hteo za zasluge i zrtve i vise da uzme od Makedonije na stetu Bugara i navukao ih protiv nas iako kroz srednji vek nismo bili u losim odnosima.