Drugi pešadijski puk je u okviru svoje Moravske divizije prvog poziva u Prvom balkanskom ratu učestvovao u tri poznate bitke: Kumanovskoj bici, u bici za Prilep i za Bitolj.
Kumanovska bitka (23. i 24) oktobra 1912. godine je prva velika bitka, ali i odlučujuća, u Prvom balkanskom ratu između srpske i turske vojske.
Drugi pešadijski puk u ovoj bici je u sastavu Moravske divizije i raspoređen je “na krajnjem desnom krilu borbenog rasporeda srpske vojske na pravcu Vaksince – Lopare. U dvodnevnim borbama protiv jedinica turske 19. nizamske divizije i neregularnih šiptarskih četa, puk je slomio otpor neprijatelja i nastavio nastupanje prema Skoplju. U tim borbama ranjeno je 350, a poginulo je 45 pripadnika ovog puka.”
U bici kod Kumanova razbijena je turska Vardarska armija.
Samo zahvaljujući sretnim okolnostima, Vardarska armija se spasla potpune katastrofe. Srbi su usled pada mraka obustavili gonjenje.
U Kumanovskoj bici Drugi pešadijski puk je izvršio postavljeni zadatak. Uspešno je izvršio udar prema železničkoj stanici i prodro do Skoplja za dva dana. Samo u Kumanovskoj bici Drugi pešadijski puk imaće gubitaka: 2 oficira, 120 podoficira i vojnika.
Drugi pešadijski puk učestvovao je i u oslobođenju Prilepa. Posle Kumanovske bitke Puk je sa Moravskom divizijom nastupao pravcem Veles – Babuna – Prilep.
U bici za Prilep Drugi pešadijski puk je izveo jedan podvig u borbi na prevoju Prisad, na planini Babuni, od 3. do 5. novembra 1912. godine. Na ovom prevoju ispred Prilepa Turci su sa tri divizije sačekali Moravsku i Drinsku diviziju. Dva dana ove divizije nisu mogle da se probiju preko prevoja, sve dok Drugi pešadijski puk nije izveo zaobilazni manevar. Po nepristipačnom terenu, po mećavi i snegu, noseći brdske topove na leđima, borci Drugog pešadijskog puka su uspeli da se probiju i da se nađu Turcima iza leđa. To je u turskim redovima stvorilo paniku. Turska 13. nizamska divizija, u dvodnevnim borbama, prinuđena je na povlačenje. Turci su napustili dva ključna visa za odbranu – Krstec i Kozjak. Napuštanje ovih visova izazvalo je još veću paniku kod ostalih turskih jedinica, tako da je otpočelo povlačenje turske vojske. Drugi pešadijski puk odigrao je ključnu ulogu u daljem prodoru srpske vojske ka Prilepu.
Cena ovog podviga Drugog pešadijskog puka je velika, jer samo u ovim borbama imao je sledeće gubitke: 57 poginulih i 250 ranjenih.
I u trećoj bici (16 – 18. novembra 1912. godine) turska Vardarska armija je nastojala da popravi položaj posle dva poraza, kod Kumanova i Prilepa. Međutim, i u ovoj bici srpska Prva armija je odnela pobedu. Veliki doprinos u tome imao je Drugi pešadijski puk.
Našavši se na najtežem pravcu Drugi pešadijski puk je uspeo da isforsira reku Šemnicu, da osvoji jako tursko uporište, Kiromiricu. Time je poremećen turski odbrambeni poredak ispred Bitolja.
Iz navedenog se može zaključiti da je Drugi pešadijski puk “Knjaz Mihajlo” dao veliki doprinos u pobedi srpskog oružja u Prvom balkanskom ratu.
Ukupno za svega mesec dana u borbama kod Kumanova, Prilepa i Bitolja, ovaj puk je imao 166 poginulih, od čega 4 oficira, i 667 ranjenih, od čega 11 oficira. Ukupno su izbačeni iz stroja 833 pripadnika puka, ili dvadeset odsto od sastava koji je krenuo u rat. Procenat oficira izbačenih iz stroja je 25 odsto.
Izvor: Knjiga “Toplica kroz vekove”, Petko Marjanović
