O tome kako je Prokuplje izgledalo u dalekoj prošlosti sačuvano je veoma malo zapisa. Najstariji zapisi putopisaca datiraju iz XVI i XVII veka.
Prolazeći kroz Toplicu i Prokuplje 1620. godine, francuski poslanik De He je zapisao da je Prokuplje “velika palanka”. Boraveći u Prokuplju više dana 1641/42. barski nadbiskup Bjanki je zabeležio da u gradu ima 300 turskih i 30 srpskih kuća.
O epidemiji koja je vladala u gradu i Toplici 1654. godine od koje je pomrlo mnogo građana, pisao je i dubrovački poklisar koji se 21. maja te godine našao u Prokuplju. Iz njegovog zapisa se vidi da nije imao ko da ga preveze preko Morave, jer su svi ljudi bili zaraženi kugom.
Kroz Prokuplje je 1661. godine prošao i turski putopisac Evlija Čelebija. Nažalost, kod njega ne nalazimo mnogo podataka o Prokuplju – Urkubu. On se u Toplici nije dugo zadržavao. Pored turskog naziva grada naveo je još i to da je to palanka koju je osvojio Murat-han II.
O Prokuplju je pisao i engleski putopisac Edvard Braun koji je kroz Toplicu prošao 1669. godine. Između ostalog, zabeležio je da je u Prokuplju razgovarao sa jednim sveštenikom na latinskom jeziku koji je malo ko znao u ovom kraju. Braun je zabeležio i to da je u Prokuplju upoznao i jednog lekara koji je meštane lečio na trgu primitivnim lekovima.
Postoje i drugi zapisi iz XVII veka. Ako se svi zapisi analiziraju, opšti utisak je da je najinteresantniji i i najpotpuniji zapis o Prokuplju ostavio Francuz Le Fevr. Putujući u pratnji francuskog poslanika Sansija 22. avgusta 1611. godine, prošli su kroz Toplicu i stigli su do “Prokopna (Prokuplja), dosta velike, ali prilično loše građene varoši, pošto su kuće većim delom niske i pokrivene drvetom. Ova je varoš vrlo stara i u njoj ima lepih džamija. Tu stoluje kadija… Zemlja oko Prokuplja je vrlo dobra i obiluje vinovom lozom. Opazili smo da su stanovnici te varoši vrlo pristupačni.”
Iz zapisa Le Fevra se vidi da su meštani Prokuplja još u to vreme pili crnu kafu, da je Prokuplje imalo česmu što je po njemu bila retkost i za mnogo veća mesta. Le Fevr dalje navodi: “U varoši ima hrišćana čija se crkva nalazi na ulazu u grad. Ima vrlo dobra vina, što ga hrišćani prodaju. Ima mnoštvo đaka koje nazivaju “sofistima”, a koji se, poput naših sveučelištaraca, skitaju noću po ulicama i ograbljuju prolaznike.”
Jedan od osnovnih razloga zašto je baš u XVII veku najviše zapisa o Prokuplju i Toplici je taj što je Prokuplje, u to vreme, značajno trgovačko središte, u kome postoji jaka dubrovačka kolonija.
Izvor: Knjiga “Toplica kroz vekove”, Petko Marjanović
