Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jedan od praznika posvećenih svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan.
Jovan Krstitelj je vršio obredna kupanja na reci Jordan, gde je krstio i Isusa Hrista. Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je posvetila dan nakon Bogojavljenja upravo njemu. Živeo je jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava.
Naši preci su verovali da se baš na dan Svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja, pa otud potiče mnoštvo narodnih običaja.
Na Jovanjdan vernici, koliko god da to mogu da ispoštuju, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na Jovanovo stradanje. Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje, a takođe se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Od svih ostalih proroka, sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao: “Gle, jagnje Božje koje uzima na sebe grehe sveta!”.
Ruka Svetog Jovana Preteče koja je krstila Isusa Hrista putovala je kroz vekove od Jordana do Carigrada, Malte, Rodosa, Peterburga, Sremskih Karlovaca, Beograda, Ostroga, pa do Cetinja, gde se danas nalazi. Sveti Jovan je uzor poštenja i pravdoljublja, pa u srpskom narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume “po Bogu i Svetom Jovanu”, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Sveti Jovan je mnoge preobratio u hrišćanstvo, a njegova glavna poruka “Volite jedan drugog” postala je jedno od glavnih načela hrišćanstva koje se sačuvalo do današnjih dana.
