GRADSKI OCI, ŠTA RADITE VIŠE SA OVIM ŠOLJAMA?

Uopšte mi nije jasno zašto je toliko teško ve-ce šolju koja je izneta iz zgrade baciti u smeće, pa i smeće nabacano u hodniku donjeg doma Gradske kuće izbaciti u kontejner koji je eto na par koraka. Nisam pametna stvarno, ali evo i dalje , mesecima unazad naša Gradska kuća izgleda kao smetlište, ako se uđe u nju, ili prođe kroz unutrašnje dvorište. A svakodnevno se ulazi u nju i prolazi kroz to dvorište.

I nikome ne smeta da zaobilaze i ne primećuju nabacane crne džakove u kojima se pakuje smeće, stari monitor, stolicu koja i sama zna koliko je muka pretrpela dok je čamila u nekoj od kancelarija. I onda dve uredno poređanje ve-ce šolje koje su u ćošku dvorišta gde se mesecima unazad taloži smeće iz ove kuće.

Ljudi komentarišu, naravno i treba, jer ne postoji neka Gradska kuća u kojoj je više smeća i nabacanih nepotrebnih stvari nego u našoj.

Nakon nekoliko tekstova koje smo pisali na tu temu, malo su se aktivirali, uredili, nešto popravili i zamenili, ali i dalje je po starom. I nikoga nije briga što je baš to smeće poređano kraj kancelarija u kojima je i predsednik lokalne Skupštine Dejan Lazić. I on i svi ostali barem pet puta tokom radnog vremena prođu kraj svega toga i samo prođu. Ovaj izlaz-ulaz svakodnevno  koristi i načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković kako bi stepenicama koje su kraj tone crnih prepunih kesa došao do svog radnog mesta. Prolaze i inspektori, lokalni i oni republički, narodni poslanici, funkcioneri, službenici i najgore, prolaze  građani koji kada vide prizor, shvataju da u ovoj kući ne mogu ništa da očekuju.

 I što je i njima, svima koji rade u ovoj kući  teško da eto podignu tu šolju, i bace je na primer u kontejner koji je kraj rampe na ulazu u dvorište? To je samo desetak koraka. I kako bre mogu da gledaju u njih i da ih ravnodušno zaobilaze?

Gradska kuća treba da je uzor, lepo čisto mesto u kojem rade neki ljudi koje plaćamo mi. Treba da miriše, da su tu nasmejana lica, ljubazni službenici….Mislim, barem tako izgledaju oni u Gradskim kućama u okruženju.

Evo, ja ću, ali stvarno da odem i počistim svo to smeće, nije mi teško, jer ipak ova divna zgrada koja je pod zaštitom države zaslužuje barem malo poštovanja od svih onih koje krije unutar svojih zidova.