Uz sami magistralni put Niš- Priština u selu Pločnik sakriven drvećem nalazi se manastir Svetom Nikolaju Velimiroviću, koji građen od 2002. do 2007. godine. Prvo je bio muški, a sada je ženski manastir. Iako je zbog oštre krivine na ovom delu puta gotovo nevidlјiv, ova svetinja simbolizuje lјubav prema pravoslavnom hrišćanstvu i hrišćanskoj veri.
Još uvek je malo podataka o samom manastiru, ali smo probali da neke prikupimo .
Manastir je podignut na imanju monaha Prokopija, koji je zemlјu ostavio eparhiji raško-prizrenskoj. Nјegovo svetovno ime bilo je Borko Mijajlović i rodom je iz Pločnika. U poznim godinama se zamonašio u manastiru Sopoćani a na svom imanju je podigao krst pored same magistrale Niš-Priština. Imanje je ostavio raško-prizrenskoj eparhiji, tako da je gradnja ove svetinje započela 2002. i izvođeni su radovi do 2007. i bila je metoh manastiru Crna reka, čije je bratstvo boravilo ovde. Nakon odlaska Crnorečana svatinja je ostala prazna a zatim u zimu 2013.godine ponovo oživlјava po nalogu tadašnjeg vladike Niškog Jovana. U manastir dolaze otac Onufrije, koji postaje iguman i otac Simonon, i ovaj manastir postaje metoh manastiru Sveti Nikola. Zbog bolosti otac Antonije iz manastira Svetog Petra i Pavla iz Kaludre dolazi u ovu svetinju a otac Onufrije odlazi na poslušenje u Kaludru. Otac Antonije ostaje sve do upokojenja a zatim dolazi mati Zlata sa prostora Kosova i Metohije, koja je pre toga boravila u manastiru Svete Petke kod Leposavića a potom u Gračanici. Sada je sa njom još jedna monahinja.
Ovo mesto odiše duhovnim mirom i čistim srcem monahinja koje primaju svakog putnika i strplјivo mu pokazuju lepotu mesta.
Ja ću vam reći, moj brat u Gospodu, inače kao mirjanin Borko Mijajlović je dao svoju zemlju i sve što vidite da bi to bilo što danas jeste, on je bio monah otšelnik iz manasira Sopoćani po blagoslovu tadašnjeg vladike raško prizrenskog Artemija, on je žrtvovao brak i porodicu da bi njegovo imanje prešlo u ruke crkve a vremenom je tu napravljen manastir. njegove reči su bile: samo da Gospod dozvoli da ovde bude manastir i obema rukama uzlećem ka njemu! Imao sam sreću da smo bili braća u Gospodu za večnost. Dobri moj Prokopije….
Dali ima voda sada u manastiru.