Ovih dana je, u izdanju beogradskog “Dosije studija”, iz štampe izašao prvi roman Dragana Dobrašinovića – “Nagnuta zemlјa”.
U stilski izbrušenom i prefinjenom iskazu Dobrašinović, koji je u našu književnost zakoračio tek nedavno, i to kao pesnik, pomera estetske granice i uspostalјa novi standard u savremenoj srpskoj prozi. U delu koje je nemilosrdno prema sopstvenim junacima, pisac začuđujuće lako ponire u mračne strane lјudske prirode, suočavajući čitaoca sa slabostima i nedorečenostima koje retko ko ne bi rado skrio i od sebe i od drugih. Ova živopisna, dramatična i na momente duhovita priča smeštena u sadašnje vreme provodi čitaoca kroz uzane hodnike komplikovanog lavirinta lјubavi, prijatelјstva, romantike, erotike i politike, na čijem se izlazu, ako ga uopšte i ima, sasvim sigurno ne nalazi široka trijumfalna kapija namenjena slavom ovenčanim pobednicima.
Ovaj eskapistički roman prevashodno je knjiga o izdaji i samoizdaji. O junacima izmaštanih i beguncima iz sopstvenih života. O lјudima nespremnim da se suoče sa intenzitetom tuđih i sopstvenih osećanja. O neverstvu, nedorečenosti, teskobama, naprslinama, razvalinama i deobama. O stvarnim i izmišlјenim neprijatelјima. O robovima modernog i taocima tradicionalnog. O tiraniji besmisla i besmislu tiranije. O lјudima i zemlјi nagnutim nad ivicom provalije.
Galerija uverlјivih, gotovo opiplјivih likova, živopisna je lepeza karaktera, temperamenata, pogleda na svet, društvo, bliske i daleke lјude i sebe same. Dobrašinovićev roman neminovno vodi iole ozbilјnijeg čitaoca ka upitanosti nad sopstvenim životom, moralnim i estetskim načelima i ličnom spremnošću da se suoči ne samo sa čašom žuči, već i čašom meda koja mu je namenjena.
Nakon čitanja ovog vanserijski subverzivnog romana sve ostaje otvoreno. Dobrašinović ne nameće jednostavne, vulgarne i inteluktualno nedozrele odgovore, ne arbitrira niti pledira. Sve je na čitaocu za kojeg je jedino izvesno da, nakon susreta sa ovim delom, ne može ostati niti ravnodušni prema književnim likovima, niti nezamišlјen kako nad životom samim, tako i nad sudbinom “nagnute zemlјe” u kojoj živimo a do koje nam je, autor to diskretno nagoveštava, ipak stalo manje nego što to, ugađajući sopstvenom večito bolјem mišlјenju o sebi nego što zaslužujemo, pred drugima rado pokazujemo.
Dobrašinović je pre pet meseci objavio i svoju knjigu poezije “Dok je nebo čekalo čoveka”, koja je proglašena na ovogodišnjim Drainčevim susretima najboljom knjigom poezije u godini.