Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, proslavlјaju jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti. Drugi naziv za današnji praznik je Vozviždenje i u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosilјak.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okuplјenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote. , pa otuda i naziv. Istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim. Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.
“Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju”, odakle ga je na Golgotu, “hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije”, zapisano je u “Ohridskom prologu” vladike Nikolaja Velimirovića.
Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravlјeni od svetog drveta. Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
OBIČAJI
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”.
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosilјak.