Da li ste nedavno bili do CITADELE na Hisaru, kako je naprednjaci onomad nazvaše u jednom od svojih saopštenja?
Prokupčani ovo mesto oduvek zovu tvrđavom ali nije reč ovde o prekrajanju gradskog nasleđa i sećanja. Nešto drugo nam je upalo u oči. Možete doći do tvrđave ali više ne možete ući u tvrđavu. Ona jeste rekonstruisana, i to će svakako svi pozdraviti, ali ona nikad nije bila zatvorena za narod.
Nećemo se ovde baviti ni time koliko je koštalo sređivanje tvrđave, ni time što je u sred korone ona otvarana, ni time što je na nameštenom tenderu tu za veliki novac pevala operska diva u vreme kad su nam penzioneri kao zombiji odlazili u markete u 2 sata noću. Ali hoćemo da pričamo da se sa ovog mesta, sa visine sve mnogo bolje vidi. Odmah posle zakatančene tvrđave dolazite do zaključanog Savićevca. Tu vas ćeka krš i lom, nepokošena trava, zapušten lokalitet za ponos nama Prokupčanima. Mi, lokal patriote voleli smo da svoje goste vodimo na Hisar, da uživamo u panorami grada sa vrha ovog brda kojim je samo Prokuplje moglo da se pohvali.
Onda bismo prošetali oko Hisara. Staza je sada uništena, nefunkcionalna i mnogo nas više njom ne šeta, bojkotujući užasno rešenje staze neprijateljske za kornjače koje tu žive. Nema Prokupčanina koji će reći nešto pohvalno o voj stazi, ako takvog nađete, javite nam.
Zatim vas u podnožju brda čeka večito zatvorena latinska crkva i ono što Prokupčane najviše boli godinama zatvoren gradski bazen.
Ali najstašnije od svega je što kada se spustite u grad videćete veliki broj praznih lokala. Čak nas i “Kinezi” napuštaju, ne mogu da izdrže ovo blagostanje. Ovo je postao grad apoteka, kladionica i prodavnica polovne robe. Zakon tržišta, što bi se reklo, cveta kocka, cvetaju bolesti a bolje je dati 1000 dinara za polovnu garderobu nego kupovati skupo a nekvalitetno. Da nema ni njih grad bi izgledao sablasno, pusto, grad katanaca.
Možda nam i dobro ide ali nismo svesni, možda je manir zaključavanja katancem, kao u slučaju sedišta naprednjaka, samo subliminalna poruka: ostanite zaključani.
I tako, šetnja Prokupljem po mnogo čemu jedinstvena, može da se proda kao turistička atrakcija, posle zalaska sunca ovde se sve zaključava kao u doba Turaka. Ljudi se zavuku u svoja četiri zida, u strahu da jednog dana ne dođu i po njih. Eto možemo se upisati u kartu sveta kao grad gde se najviše strahuje, gde živi najviše kukavica. Treba nas posetiti i posmatrati kao eksperiment, što reče Andrić, koliko dugogodišnja loša uprava može da izvitoperi čoveka
Jesu li i tvrđavu prodali?
A sta je tu cudno, inace posadili smo drvece tako da se tvrdjava ne vidi iz grada, sada vise ne moze ni da se dodje osim kozijim stazama, zakljucali je da ne moze da se udje kako se slucajno neko ne bi setio nase proslosti (slavne) i uporedio sa nasom sadasnoscu (podanicko – ulizicarskom od 5.10) i posle se bunimo kada kazu da nismo starosedeoci . Kada dodju albanci oni ce mozda i to sacuvati kao sto cuvaju eto i nas Skadar (doduse tvrde da je njihov). Srpsko nasledje je vise sacuvano pod vekovnom okupacijom Turaka nego pod slavnom slobodom Srba samih. Nama neprijatelji ne trebaju, imamo sami sebe.
Kad naprave autoput u PK niko nece ni svratiti, nema kafane da valja, kad uniste park u centru, kao onaj gde je raketa dole kod Zelznicke i kad jednog dana ode Leoni bice to grad starih. Ostaje fontana ko u Kursumliji da se napravi. Grad je unisten, lokali u Jug Bogdanovoj prazni a ce da napune one na novoj pijavi. Sokolana TC i onaj kod Tehnicke sablasni
Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni
[…] industrijsku zonu. Ili na bazen koji nekoliko godine ne radi, ili na zatvorenu tvrđavu na Hisaru, zakatančen Savićevac, prazan Dom vojske, stravičan asfalt najprometnijih ulica u gradu, sablasno praznih i […]
[…] I ranije smo o tome pisali, a tekst možete pročitati ovde. […]