Za sve vas koji niste imali priliku i tu veliku privilegiju da posetitie Kosmet i Prizren u vreme festivala MEDIMUS, mi ćemo se potruditi da vam ovim tekstom bar malo dočaramo našu posetu. Nadamo se da ćemo vas bar malo učvrstiti u vašoj nameri da se i sami uputite na ovakavo putovanje.
Naše putovanje započeli smo iz Prokuplja, gde se putnici ukrcavaju u prevoz KIMCO. Radi se o prevozniku koji je najzalužniji za opstanak srspkog življa i Univerziteta jer jug Srbije povezuje sa Kosovskom Mitrovicom ali i svim ostalim srspskim sredinama. Mnogim studentima sa juga dobro poznati Čeda i njegova supruga Dragana pokrenuli su uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve poklonička putovanja, obilazak srpskih svetinja na Kosmetu ali tom prilikom obilaze se i srpske sredine tj enklave i to ovom putovnju daje posebni pečat a Srbima u enklavama naročito znači https://www.facebook.com/search/top?q=pokloni%C4%8Dka%20putovanja%20-%20balkan%20turs%20-%20kimko
Prva naša destinacija bio je carski grad Prizren, srpski srednjevekovni grad muzej. Na listi objekata koje obilazimo našli su se srpski Notr Dam- Crkva bogorodice Ljeviške, Saborni hram svetog Đorđa, Bogoslovija a onda je usledio slobodni obilazak grada. Popodnevni časovi bili su rezervisani za odlazak u manastir svetih Arhangela. Na ovom mestu u hladu vinove loze, uz zvuke prizrenske Bistrice,u društvu mnogo drugih gostiju iz čitave Srbije , izvođača na Medimusu, bratstva manastira proveli smo divne sate. Ovaj manastir naročito se dopadne putnicima jer su svi ljudi dobrog srca dobrodošli i svakoga monasi ugoste bez razlike.
U 20 časova već smo bili u Potkaljaji, na platou Crkve svetog spasa gde se dešava Festival srednjevekovne muzike MEDIMUS. Zvuci srednjevekovnih istrumenata, najveći muzički stručnjaci za srednji vek današnjice, atrijum ove srednjevekovne crkve, mnoštvo gostiju, svetlost Prizrena vraćaju nas pravo u srednji vek.
Naša grupa se nakon koncerta uputila ka Velikoj Hoči, najstarijem srpskom naselju na Kosmetu. Ovo selo čuveno je po svojem vinogorju i proizvodnji vina, po 12 crkava ali i po hrabrom stanovništvu koje ovde opstaje vekovima.
Ujutro je grupa prisutvovala svetoj liturgiji u manastitu Zočište. Iznenadio nas je broj ljudi u manastiru. Prepuna crkva i dvorište sa ljudma koji su došli sa svih strana Srbije i Makedonije.
Iz Hoče put nas je vodio u Orahovac. Njalepši i najdragocniji deo ovog putovanja je svakako poseta ovom svojevrsnom getu. Ovde opstaje još oko 200 Srba bez osnovnih ljudskih prava na život a najteže im pada nemogućnost kretanja izvan 200 metara duge ulice. Mural Novaka Đokovića koji su za ovu decu naslikali volonteri italijanske organizacije Amici di Decani, stoji oskrnavljen, još uvek čeka na popravku. Deca su nam radosno pritrčala kao i uvek. Ipak imali su važan zadatak udubljeni u izradu mozaika, jer je u toku radionica koju su za njih organizovali stručnjaci iz Beograda. Mala Pavlina, slavuj iz orahovačke rajske bašte je sa svojim drugarima u porti crkve i odmara od nastupa i mnogo putovanja. Ovde joj je najlepše.
Pitali smo sveštenika i profesore šta možemo da uradimo za ovu decu. Rekli su nam da bi deca volela da izađu malo iz geta, da se druže sa vršnjacima po Srbiji i da možemo da im organizujemo dolazak u naše gradove, gde bi bilo gosti kod svojih vršnjaka da se bar nekoliko dana šetaju slobodno po gradu i prirodi.
Obećali smo da ćemo raditi na tome. Za početak evo dajemo vam to kao informaciju. Pa ko zna možda baš ovaj naš članak bude pokretač neke takve akcije.
Punog srca i duše vratismo se sa ovog putovanja, rešeni da o Kosmetu pričamo, prenosimo utiske, osvešćujemo o našim svetinjama i ljudima.