Dobro jutro savremeni robovi! Kako ste noćas spavali? Je li vam lepo u sopstvenoj koži? Vidite dokle nas je dovelo vaše ćutanje. Dotle, da će i vaša deca biti robovi. To im ostavljate u amanet. Baš lepo. Važno da vas savest ne grize. Samo da znate da će vam ropstvo biti sve teže i teže, iz dana u dan…Iz sata u sat… Jer, planeta se nekako brže okreće, gospodari su sve suroviji i drčniji…I to malo što su vam dali, polako će vam uzeti.
Samo dremajte, vi sa pravim diplomama. Šteta, niste dokazali da su prave. Možete da ih okačite mačku o rep i nastavite da radite kako vam kažu. Srozali ste sav svoj trud i znanje na nulu. Pa da li vam ta diploma, krvavo stečena, ne znači baš ništa da je tako lako gazite.
Znam da ne možete da me pogledate u oči. Vidim to u prolazu. A znate i da neću ništa da vas pitam. Sramota je mene. Nekad niste bili takvi. Loše vreme, reći će mnogi, moram.
Ja evo, moram da nastavim da se i dalje borim i za vašu decu.
Savesni građanin Prokuplja