Nedavno smo pisali o šarenoj laži kojom svaka vlast manipuliše a to je : PRIORITET NAM JE IZGRADNJA AZILA ZA NAPUŠTENE PSE. Po načinu na koji se već deceniju obmanjuju građani Prokuplja, možemo reći da mi nismo ni blizu azila. Osim toga izbačen je iz budžeta.
Trebalo je puno dopisa, traženja informacija, obraćanja, zahteva, molbi da se ukaže na neobrivu činjenicu: Grad Prokuplje ne brine o životinjam na ulicama kako bi to trebalo da radi jedno mesto sa statusom grada i centar jednog okruga.
Takođe je neoboriva činjenica da smo mi kao građani našim gradskiom budžetom „bacili“ bar desetak azila plaćajući nesposobnost lokalne sampuprave da ovaj problem reši sistematski i institucionalno, tj plaćajući veliki broj sudskih troškova na ime ujeda napuštenih pasa. Višegodišnje postupanje na ovaj način-građanina ujede pas sa ulice, on dobije lekarski nalaz o tome, prijavi slučaj, nađe advokata- koštalo nas je milione dinara.U redu bi bilo da se to desilo jedne ili dve godine ali ovoliko dugo da se taj problem ne rešava a toliki novac iziskuje je zaista nezabeleženo bilo gde u Srbiji. Nećemo ni da govorimo koliko ovaj način nerešavanja otvara prostora za raznorazne zlopupotrebe. I svo to zanju, i građani i oni koji vode ovaj grad.
U prošlogodišnjem procesu koncesije JKP Hameum došli smo u situaciju da zoo higijena nije funkcionisala mesecima. Za to vreme i onako ogroman problem je eksplodirao i situacija sa uličnim psima se otrgla kontroli. Kad se to desi, zna se, svako malo se desi neki slučaj trovanja.
Sageldavajući ovaj problem iz više uglova čak i najveći ljubitelji životinja se slažu da dugi boravak velikog broja pasa na ulici jeste potencijalna opasnost za građane. U situaciji gde su još oni nesterilisani i nekastrirani, dok zoohigijena nije radila samo se čekao dan da se pročita neka vest u crnoj hronici o tome da su ulični psi nekog povredili i u Prokuplju.
Zakon o dobrobiti životinja je jasan: svaka životinja koja se nađe na ulici nekog grada briga je tog grada.
Prošle godine desio se slučaj psa, koga smo nazvali Beli, koji je nepokretan bio ostavljen na ulici. Sve insitucije i službe koje su građani zvali rekle su da to nije u njihovoj nadležnosti. Beli je samo jedan od više desetina pasa kojima su građani morali u što kraćem roku da pomognu. To podrazumeva da potpuno neobučeni ljudi, bez sredstava, automobila urade posao gradske uprave i pomognu psu. Ako to tako funkcioniše građani se pitaju zašto plaćamo službe koje ne funksionišu?
Ova mnogo puta ponovljena situacija naterala nas je da se obratimo republičkoj veterinarskoj inspekciji koja je izvršila nadzor nad radom lokalne samouprave po pitanju napištenih životinja i donela sasvim dobro rešenje koje podrazumeva šta sve grad mora da preuzima. Međutim grad nije uradio nameru da išta što mu je naloženo uradi. Zbog toga smo pisali pritužbu na rad tj nerad lokalne samouprave i obradovalo nas je nkada je stigao dopis kojim se nalaže ispitivanje zakonitosti rada lokalne samouprave.
Tek onda je gradska uprava rešila da još jednom na skupštini usvoji dokument koji propisuje sve što je zakonska obaveza jedne odgovorne lokalne samouprave. Međutim ono što u “Programu kontrole i smanjenjs populacije pasa i mačaka lutalica na teritoriji grada Prokuplja” piše, nama trenutno liči na bajku a maliciozni bi rekli da je samo prepisan iz nekog drugog grada, kao i sva strateška dokumenta što se samo prepisuju, po starom dobrom običaju.
I onda danas osvane vest da je grad uveo SOS telefon na koji građani mogu da prijave : zlostavljane, bolesne, povređene, napuštene životinje. I mi nismo bili lenji i pozvali smo taj broj i on je nekoliko sati bio van funkcije, tj non stop zauzet o čemu na našem jutjub kanalu imate dokaz. Zatim je usled pisanja o tome na društvenim mrežama telefon „ proradio“ na njega se javljao portir Vodovoda za koga konji nisu životinje, za pse ne zna kada će neko nešto da preduzme a sam on ne zna šta ga je snašlo.
I tako dok mi objasnimo građanima i lokalnoj samoupravi da psi na ulici nisu lutalice koje su tu dolutale već napušteni psi koje smo mi na ulicu izbacili, da se za to odgovara pred zakonom i da treba uvesti red i stroge kazne, da je grad u obavezi da se o njima brine i da je sistematsko rešenje jeftinije od bacanja para na odštete, dok objasnimo organima reda i zakona policiji i tužilaštvu da su oni dužni da sprovode važeci zakon o dobrobiti životinja, dok objasnimo da je rešavanje probema prevelikog broja pasa na ulici i zarad sigurnosti građana a ne naš hir, dok osvestimo ovu varoš na su psi na ulici posledica a ne uzrok mi ćemo bacati pare , psi će biti nehumano tretirani, ljudi koji mrze životinje frustrirani, mi koji ih volimo očajni , gradska uprava neosetljiva i nedodirljiva po ovom pitanju a broj pasa n aulicam aće rasti iz dana u dan. Mi ćemo ih lečiti i hraniti jer se najbolji čovekov prijatelj ne ostavlja sam i bespomoćan, ali to je već do čoveka, to ne možemo nikom da nametnemo.
A jedno od najboljih instant rešenja je da sve pse sa ulice prihvatimo i da svako ko može po jednog psa udomi. Mada da je naša lokalna sampuprava imalo mudra ona bi na javne radove promila ljubitelje životinja i dala im zadatak da o njima na ulici brinu, i hrane ih, pomažu zoohigijenskoj službi, kad već toliko beskorisnih građana plaćamo za famozne javne radove.
