Iako je tehnika već prevazišla čini se i sebe pa se sada sve moguće posude šerpe i tepsije prave nekim novim materijalima pravi gurmani kažu da je hrana najukusnija kada se sprema u zemljanim posudama. I one su se modernizovale ali u planinskom selu Žitni Potok nadomak Prokuplja osamdesetogodišnja Miladija Avdić još uvek pravi crepulje samo od žute smolice posebna vrsta glinene zemlje i slame. Taj nadaleko poznat prastari oblik tepsije u kojoj gotovo sve može da se spremi oblikuje nogama!
Kako kaže umetnost pravljena crepulja usavršila je do svoje dvanaeste godine, jer su one nekada bile izvor prihoda njenoj porodici.
-Nema danas mnogo onih koji ih žele ali ja ih i dalje pravim za svoju porodicu i meštane okolnih sela. Hrana ne može dabudeuusnija od one koja se spremi u crepulji posebno kada je hleb u pitanju- kaže nam Miladija koja živi sa porodicom svog najmlađeg sina gotovo u centru Žitnog Potoka.
Objašnjava da zemlju žutu smolicu koju svi poznajemo kao glina nabavlja na brdu iznad sela. Doveze je u kolicima obično njen sin do dvorišta i tu Miladija pravi posuđe.
-Ova zemlja se umeša sa sitnom slamom i malo vode pa seta masa dobro sjedini.Gazim je nogama i udaram drvenom motikom dok se ne pretvori u glatku masu. Onda napravim oblik kao okrugli hleb nogama udubim sredinu i na kraju sa vodom oblikujem crepulju. Takva se duže vreme suši na suncu obično nedelju dana i posle koristi-odaje nam tajnu Miladija.
Dodaj da pre prve upotrebe ovako napravljena crepulja mora da se obgori. To znači da je potrebno založiti vatru poostaviti crepulju na njoj ali okrenuti je tako da dno bude gore .
-Ostaje na vatri dok ne obgori sve.Neki stavljaju unutra i projano brašno kada je pale ja ne. Znamo da je završeno kada pljunemo na njno izokrenutno dno i pljuvačka odmah ispari. To rade oni koji je kupe ne ja- osmehuje se naša sagovornica.
Ovakva crepulja nema ništa što bi štetilo čoveku a hrana u njoj je savršena.
-Za dobar hleb mora brašno da bude staro i kada ga mesite treba da je mekše testo a hleb tanji .Tako će da bude dobar i da nije gletav. Kada pečete hleb morate da imate i vršnik to je metalni poklopac koji se stavlja preko crepulje i na njemu se dodaje žar dok pečete hleb,pitu, ili šta god želite-uvodi nasu tajnu Miladija.
Povremeno ga podigete upozorav Miladija i proveravate da li se ispeklo ono što je u crepuljji.
-Nekada sam crepulje prodavala za pet kilograma brašna i nema kuće u okruženju koja nije imala barem dve. Uzimaju ljudi i sada, ali mnogo manje. Ovako napravljena mož da traje više godina, ali mora da se čuva na suvom mestu ne sme da bude u vlažnom prostoru jer onda počne da se runi-upozorava Miladija, te nas poziva da sledeće nedelje, pošto smo je „uhvatili“ nespremnu, dođemo da probamo pravi hleb iz crepulje. Ko će da nasledi njeno umeće videće se u vremenu koje dolazi, jer je ovaj posao rezervisan za žene. Sigurno će svoj zanat preneti jednoj od unuka koje ima a sve dok im ljudi u Žitnom Potoku biće i posla za nju i njenu naslednicu, ako ništa drugo, barem da ove potpuno prirodne crepulje budu ukrasi u kućama koje vole retro stil!